Ernesto Sabato "O junacima i grobovima"

"Pogledaj onaj osvetljen prozor! Uvek me uzbudjuju ta svetla u noći. Možda se poradja neka žena? Možda je neko na umoru? Ili neki siromašni student čita Marksa? O, kako je svet tajanstven! Samo površni ljudi to ne vide."

Film "Ime ruže"

"I čak sada, kada sam star, star čovek, moram priznati da od svih lica koja su se pojavljivala u mojoj prošlosti, jedino koga se najjasnije sećam je lice devojke koju nisam prestao da sanjam sve ove godine... Ona je bila jedina moja zemaljska ljubav u životu. Pa ipak, nikada nisam saznao, niti sam ikada čuo - njeno ime!"

Alber Kami "Naličje i lice"

photo: behind-walls.deviantart.com

"Razabrao sam bolje nego igde zadah smrti i nečovečnosti. Da, ta punoća bez suza, taj mir bez radosti koji me ispunjavao, sve je to proizlazilo samo iz vrlo jasne svesti o onom što me inače nije često zaokupljalo: o odricanju i ravnodušnosti. Kao što se čovek koji je na samrti i koji to zna, ne zanima za sudbinu žene, osim u romanima, on shvata da je čoveku svojstveno da bude sebičan, to jest, očajan."

F. M. Dostojevski "Braća Karamazovi"

 photo: Hersley-Ven Casero

"Ama, našto da se pozna to djavolsko dobro i zlo kad toliko staje? Pa vaskoliki svet poznanja ne vredi one suzice detenceta. I ako su patnje dečije otišle na popunjavanje one sume patnji koja je bila neophodna da se plati ta istina - onda tvrdim unapred da sva ta istina ne vredi te cene! Suviše skupo cene tu harmoniju, nije za naš džep da platimo toliku ulaznicu."

Mirko Kovač "Uvod u drugi život"

photo: Dani

" - Ima li svrhe da gradimo ono što će biti srušeno,
da jedemo ono što će biti pobljuvano,
da uzmemo ono što će biti oduzeto,
spajamo ono što je nespojivo,
da slažemo što je nesloživo,
da podnosimo ono što je nepodnošljivo?
da mislimo na ono što je nezamislivo?

- Postavio si mi ta pitanja, moj ti je odgovor ovaj:

Imade svrhe insistirati na razlikama dok god bog utvrdjuje srodnost.

Imade svrhe podnositi ono što je nepodnošljivo jer to je oslobadjajuće,
misliti ono što je nezamislivo, jer to je nadajuće,
izvoditi ono što je neizvodljivo, jer to je radjajuće,
kidati ono što je neraskidivo, jer to je razarajuće,
sagledavati ono što je nesagledivo, jer to je smirujuće."

Ernesto Sabato "O junacima i grobovima"

"Ludaci kao i geniji, premašuju granice svoje domovine ili svog vremena i zalaze u tu Ničiju Zemlju, apsurdnu i čarobnu, deliričnu i nemirnu, koju ispravni gradjani posmatraju s promenjivim osećanjima. Naime, od osećanja straha do mržnje, od prividnog potcenjivanja do divljenja."

Čarls Bukovski "Predlog za jedan aranžman"

pisaći sto Bukovskog (1971)

"Lepo bi bilo umreti za pisaćom mašinom umesto sa dupetom nabijenim u tvrdu gusku. Posetio sam prijatelja pisca u bolnici koji je umirao, milimetar po milimetar, na najgori mogući način. Ipak je tokom svake posete (kad je bio pri svesti) nastavljao da mi priča o svom pisanju (ne kao dostignuću već kao magičnoj opsesiji) i nisu mu smetale moje posete, jer je znao da tačno razumem ono što govori.
Na njegovom pogrebu očekivao sam da se digne iz kovčega i kaže: "Kinaski, bila je to dobra trka, vredelo je." Nikada nije saznao kako izgledam jer je oslepeo pre nego što sam ga upoznao, ali znao je da sam shvatio njegovu sporu i užasnu smrt. Rekao sam mu jednom, da ga bogovi kažnjavaju zato što je tako dobro pisao.
Nadam se da nikada neću tako dobro pisati, želim da umrem nad ovom pisaćom mašinom, tri reda pre kraja stranice, s dogorelom cigaretom medju prstima, dok radio i dalje svira.
Hoću samo da pišem tek toliko dobro da završim tako."