"Ustaneš ujutru, saspeš u sebe vrelu kafu, poludiš u prevozu, čekaš na semaforima, na poslu saspeš vrelu kafu u sebe, onda kao nešto radiš, može još jedna kafa, vratiš se sa posla, poludiš u prevozu, čekaš na semaforima, pojedeš nešto hladno, spavaš posle ručka, probudiš se, saspeš u sebe vrelu kafu, izrazgovaraš se telefonom sa istim takvim očajnicima kao što si sam, preskočiš večeru, navodno zbog zdravlja, a mrzi te da spremaš za sina jedinca svoje majke, zuriš u TV dok ti se ne prispava, knjigu koju mesecima želiš da pročitaš uredno premeštaš sa police na policu (ko danas čita knjige, pa zašto bi se ti razlikovao), padaš u hronično neraspremljen krevet, hrčeš, budiš se noću, kopaš po frižideru da nadoknadiš propuštenu večeru, ujutru sve ispočetka…"
26.7.09
Mihajlo Pantić "Žena u muškim cipelama"
23.7.09
Emil Sioran "Zli demijurg"
"Želeti slavu znači, radije umreti prezren nego zaboravljen."
"Osećanje prokletstva upoznao je samo onaj koji zna da bi se prokletim osećao i u sred raja."
"Otkuda to u životu da pobuna uvek ima prizvuk laži, dok pomirenost sa sudbinom uvek ostavlja utisak istinitosti?"
"Neizlečiva - ovaj počasni pridev bi trebalo da pripada samo jednoj bolesti, najnepresušnijoj od svih, želji!"
"Čovek, taj istrebljivač, mrzi sve što živi, sve što se miče... uskoro ćemo govoriti o poslednjoj buvi!"
"Kad smo sami, čak i kada ništa ne radimo, mi svoje vreme ne gubimo. Gotovo uvek ga traćamo kad smo u društvu."
21.7.09
Emil Sioran "Zli demijurg"
"Uvredu možemo da podnesemo samo ako zamišljamo prizore osvete, pobede koju ćemo jednog dana odneti nad bednikom koji nas je ponizio."
"Ništa ne treba uzimati k srcu! Tako ponavlja u sebi onaj ko se na sebe ljuti svaki put kada pati, a ne propušta nijednu priliku da to čini."
"Meditirati znači udubiti se u odredjenu ideju i u njoj se izgubiti; a misliti znači skakati sa ideje na ideju, uživati u količini, gomilati beznačajno, ići od pojma do pojma, od cilja do cilja."
17.7.09
Djakomo Kazanova "Dvoboj"
"Čovek rodjen u Veneciji od siromašnih roditelja, bez bogatstva i bez ijedne od onih titula koje u gradovima odvajaju znamenite porodice od običnog naroda, ali obrazovan po milosti božijoj, po običajima onih koji su predodredjeni za nešto sasvim drugo nego što su poslovi kojima se bavi prost svet, imao je nesreću da u dvadeset i sedmoj godini padne u nemilost vlasti; a u dvadeset i osmoj imao je sreću da pobegne iz svetih ruku pravde čiju kaznu nije drage volje podnosio. Srećan je grešnik koji na miru može istrpeti zasluženu kaznu i njen kraj čekati strpljivo, pomiren sa sudbinom; nesrećan je onaj drugi koji, pošto je zgrešio, nema hrabrosti da plati za svoju krivicu i poništi je, istrpevši svoju kaznu do kraja. Taj Venecijanac nije bio trpeljiva osoba. Pobegao je, uprkos tome što je predvideo da se tim bekstvom izlaže opasnosti da izgubi život, sa kojim bez slobode ne bi znao šta da radi. A možda i nije toliko razmišljao, nego je pobegao slušajući samo, kao što čine najbednije životinje, puki glas prirode. Da je ta vlast, od čije kazne je pobegao tako htela, zacelo bi ga uhapsila još na putu, ali se ona nije potrudila da to učini i pustila ga je, tako da je neoprezni mladić iskusio kako se iz želje za slobodom, čovek često izlaže mnogo surovijim zgodama i nezgodama nego što je prolazno ropstvo. Zatvorenik koji beži, kod onoga koji ga je osudio nikada ne izaziva bes, nego sažaljenje, zato što, onako slep, svojim bekstvom pojačava svoje muke, odriče se dobra koje predstavlja povratak u otadžbinu i ostaje zločinac, kao što je to i bio i pre nego što je počeo da ispašta zbog svog zločina."
14.7.09
Djakomo Kazanova "Dvoboj"
"Kada je pomislio da bi se moglo raditi o dvoboju, počeo je strahovati za život Venecijanca. Od njega je sada zavisilo hoće li brže bolje otići kralju da mu sve ispriča, i tako do dvoboja ne bi ni došlo, pa bi uklonio opasnost koja je pretila njegovom prijatelju, da izgubi život ili slobodu. Ali on nije tako postupio: da je to učinio, bio bi podlac, krivokletnik, kukavica, izdajnik, ukratko - lažni prijatelj.
Istinski prijatelj ne ume da uradi ništa drugo osim da potpuno udovolji svome prijatelju, i smatra da je ružno sve ono što bi se nekome drugom učinilo da je bolje učiniti drugačije. Istinski prijatelj je veličanstven u stvarima u kojima korist ili slava ne dozvoljavaju da se govori otvoreno. Sasvim je lako objasniti mu i staviti do znanja ono što čovek ne želi da mu pokaže, ni da mu kaže, a on se zbog te uzdržanosti ne vredja, niti se manje usrdno trudi nego što bi se trudio da je njegov prijatelj bio potpuno otvoren i pouzdao se u njegovu diskreciju. Istinski prijatelj, ukratko, ne može biti zadovoljan sobom ukoliko ne zadovolji onoga za koga treba nešto da uradi, i nema od toga druge koristi osim koristi prijatelja zbog kojeg sve to čini.
Lažni prijatelj, na protiv, nikada nije zadovoljan onim što se od njega traži. Stalno nešto ćutke razmišlja, uvek nalazi neku ličnu korist u stvarima koje mu povere i uvek krišom smera nešto što se ne bi usudio da prizna. Kada valja proniknuti u suštinu stvari, on ih obavlja ad verbum, a kada se treba doslovno držati svake reči, on počinje da izmišlja nekakve finese. Uvek je, ili pogrešno pročitao, ili pogrešno shvatio - i nikad mu kao nije dovoljno objašnjeno."
11.7.09
Horhe Luis Borhes "Šifra"
Šta je dugovečnost?
To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnom kazaljkom, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija; zora koju je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik - kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim - koji ne znam, to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, 'biti' i nastaviti da budem.
10.7.09
Horhe Luis Borhes "Šifra"
Šta je nesanica?
Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba noći surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje, svakako, nije java. To je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas 'biti' i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.
8.7.09
Fridrih Niče "Doživljaji"
'ŠTA SU NAŠI DOŽIVLJAJI?
MNOGO VIŠE ONO ŠTO U NJIH POSTAVLJAMO,
NEGO ONO ŠTO U NJIMA LEŽI!
ILI, TO MORA ČAK ZNAČITI PO SEBI,
DA U NJIMA NIŠTA NE LEŽI?!
DOŽIVLJAVANJE JESTE IZMIŠLJANJE...¨
6.7.09
Žak Prever
Koji smo danas dan
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo čitav život
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi živimo
A ne znamo šta je to život
I ne znamo šta je to dan
I ne znamo šta je to ljubav
Subscribe to:
Posts (Atom)