- Umukni! Providan si! Nije te briga za ljude! Samo zarađuješ novac koristeći našu čežnju! Nije stvar u novcu. Ti ovde uživaš, ti si ovde bog otac! Ti, licemerna gnjido, odlučuješ ko će živeti, a ko će umreti. On još odabira!Sada shvatam zašto stalker ne ulazi sam u sobu. Vi se ovde opijate vlašću, tajnom, autoritetom! Kakve tu još mogu biti želje?
- Nije istina! Vi.. vi se varate! Stalker ne sme da uđe u sobu, stalker ne sme da uđe u Zonu u cilju koristi. Da, u pravu ste, ja sam gnjida. Nisam ništa uradio u ovom svetu, niti išta mogu. Jai ženi nisam mogao ništa dati. Čak ni prijatelje ne mogu imati. Ali ne oduzimajte mi moje! Meni su i tako sve odneli tamo iza bodljikave žice. Sve moje je ovde. Shvatate li? Ovde, u Zoni! Moja sreća, moja sloboda, dostojanstvo, sve je ovde! Dovodim ovde ljude poput mene, nesrećne i izmučene. Ljude koji nemaju čemu da se nadaju. A ja im mogu pomoći! Niko im ne može pomoći, samo ja, gnjida, mogu! Od sreće spreman sam da zaplačem, što mogu da im pomognem. I to je sve. Više mi i ne treba.
- Ne znam.. može biti. Sve jedno, izvini, samo…ti si zaista jurodiv! Nemaš pojma šta se ovde radi. Zašto misliš da se Bodljikavo Prase obesio?
- Zbog Zone.. došao je ovde u cilju koristi. Brata je izgubio zbog novca.
- Znam, znam… ali zašto se obesio? Zašto nije došao još jednom, ne za pare, vež za brata? Kao pokajanje.
- Hteo je… ne znam. Za nekoliko dana se obesio.
- Shvatio je da se ovde ne ispunjavaju obične želje, već samo one skrivene, a ne nešto što možeš vikati iz sveg glasa. Ovde se događa samo ono što je u skladu sa tvojom prirodom, tvojom suštinom, o čemu ništa ne znaš. Ali ona je u tebi, i ceo život upravlja tobom! Ništa ti, nisi shvatio. Nije pohlepa savladala Bodljikavo Prase. On bi po ovom mulju na kolenima puzao da vrati brata! A dobio je samo gomilu novca i ništa drugo. Zato što on to jeste. A savest, duševna patnja, to je sve izmišljeno. Shvatio je to i obesio se. Ja ne idem u tvoju sobu. Nežu svoje đubre nikome na glavu da prosipam. Čak ni tvoju. A onda, kao Bodljikavo Prase, u omču da uđem. Radije ću se u svojoj vili opijati tiho i mirno. Ne, veliki zmaju, lose se ti u ljude razumeš, ako takve poput mene u Zonu vodiš.
“Čudo je van empirizma.”
“Cveće opet cveta, ali iz nekog razloga ne miriše.”
“Nije me briga za čovečanstvo. Od vašeg čovečanstva, interesuje me samo jedan čovek – ja. Bez obzira vredim li nešto, ili sam govno kao i svi ostali.”
“U raspravama se rađa istina. Prokleta bila!”
“Čovek piše zato što se muči, sumnja. Sve vreme mu je potrebno da dokazuje sebi i drugima, da je on neko. Da vredi. A ako znam sigurno da sam genije? Zašto bih onda pisao? Zbog čega?”
“Očigledno postoji princip. Ne čini ništa što ne možeš popraviti.”
Oskar Šindler: Moć je kada imamo apsolutno pravo da ubijemo, ali mi nećemo.
Amon Goet: Stvarno misliš da je to moć?
Oskar Šindler: Recimo... čovek ukrade nešto, dovedu ga pred cara, a on se baci na kolena i moli za život, iako sasvim sigurno zna da će biti pogubljen. A carga tada oslobodi! Tog bezvrednog čoveka oslobodi, tek tako - pusti ga da ide...
Amon Goet: Ja mislim da si pijan i da ne znaš šta pričaš.
Oskar Šindler: To je moć, Amone. To je prava moć.
- Još jedan eksperiment. Eksperimenti, činjenice, istina – u krajnjem slučaju. Činjenice vise ne postoje. Pogotovo ovde. Sve je ovo nečiji idiotski izum. Ne osećate to? Ali vi, naravno, morate otkriti čiji izum. A zašto? Kakve koristi od vašeg znanja? Ko će imati grižu savesti zbog toga… Ja? Ja nemam savest. Imam samo nerve. Neki gad mi se naruga – rana. Drugi me pohvali – opet rana. Uložiš dušu, srce – proždiru i dušu i srce. Gadost izneseš iz duše – proždiru gadost. Oni su svi pismeni. Svi pate od manjka osećaja. Muvaju se naokolo, žurnalisti, redaktori, kritičari, gomila žena. I svi traže: “Daj, daj!” Kakav sam ja dođavola pisac, ako mrzim pisanje?Ako je to za mene mučenje, bolno, sramno zanimanje, kao stiskanje hemoroida. Nekad sam mislio da će nekome biti bolje od mojih knjiga. Ne, nikome ja ne trebam! Dva dana po mojoj smrti, počeće da žderu nekog drugog. Mislio sam da ih prevaspitavam, ali su oni mene prevaspitali po svojoj slici i prilici. Budućnost je bila samo produžetak sadašnjosti, a sve promene nazirale su se u daljini za horizontom. Sada se budućnost spojila sa sadašnjošću. Zar su oni spremni za to? Ne žele ništa da znaju! Oni samo žderu!
- Eh, kako ste srećni.. bože moj, pa sada ćete živeti sto godina!
- A zašto ne večno?- Eh, kako ste srećni.. bože moj, pa sada ćete živeti sto godina! - A zašto ne večno?
"Neka se ostvari sve što je zamišljeno. Neka poveruju. I neka se ismevaju nad svojim strastima. Jer, to što nazivaju strašću nije neka duševna energija, već samo trenje između duše i spoljnog sveta. A najvažnije, neka veruju u sebe, neka se osećaju bespomoćno kao deca, jer, slabost je velika, a snaga je ništa. "
- Shvatate li šta će se desiti ako svi poveruju u tu sobu? I kada svi nagrnu ovamo. Samo je pitanje vremena. Ako ne danas, onda sutra! Na desetine, hiljade njih! Neostvareni imperatori, veliki inkvizitori, fireri, samozvani dobročinitelji ljudskog roda! A doći će, ne zbog novca ili inspiracije, već da bi promenili svet!
- Ja takve ne dovodim ovamo. Mislite da ja to ne razumem?
- Šta vi možete razumeti! Nijedan stalker ne zna šta oni koje vodi, nose sa sobom i šta odnose odavde. A broj neobjašnjivih zločina je u porastu. Nije li to vase delo? Uzmite zaverenike u vojsci, ili mafiju u vladi, nisu li svi oni vaši klijenti? A laseri i sve te super bakterije, sva ta gadost do nekog vremena sakrivena u sefovima?
- Prekinite sa tim sociološkim prolivom! Da li zaista verujete u te bajke?
- U one dobre, ne. A u strašne – naravno!
- Okanite se, okanite…
- Ne može biti u čoveka takve mržnje ili ljubavi koja bi se proširila na cello čovečanstvo! Dobro… novac, žena, možda želja da šefa zgazi auto, to mogu razumeti. Ali vladati svetom! Pravedno društvo! Božje carstvo na zemlji! To nisu samo želje već ideologija, delovanje, koncepcije. Nesvesno saosećanje još nije spremno za realizaciju. Kao obična instinktivna želja.
- Zar može biti sreće na račun nesreće drugih?
- Ja savršeno jasno vidim da ste smislili da uništite čovečanstvo dobrim delima. Jas am savršeno spokojan za vas i za sebe, a tim vise i za čovečanstvo. Zato što vi nećete ništa postići. U najboljem slučaju, dobićete Nobelovu nagradu. Ili ćete pre dobiti nešto sasvim besmisleno, nešto na šta niste ni pomislili. Na primer, telefon… Sanjaš o jednom, a dobiješ nešto sasvim drugo. Ja vas razumem. Teško detinjstvo, okolina… ali nemojte se zanositi, ja vam neću oprostiti.- Ja takve ne dovodim ovamo. Mislite da ja to ne razumem?- Šta vi možete razumeti! Nijedan stalker ne zna šta oni koje vodi, nose sa sobom i šta odnose odavde. A broj neobjašnjivih zločina je u porastu. Nije li to vase delo? Uzmite zaverenike u vojsci, ili mafiju u vladi, nisu li svi oni vaši klijenti? A laseri i sve te super bakterije, sva ta gadost do nekog vremena sakrivena u sefovima? - Prekinite sa tim sociološkim prolivom! Da li zaista verujete u te bajke?- U one dobre, ne. A u strašne – naravno!- Okanite se, okanite… - Ne može biti u čoveka takve mržnje ili ljubavi koja bi se proširila na cello čovečanstvo! Dobro… novac, žena, možda želja da šefa zgazi auto, to mogu razumeti. Ali vladati svetom! Pravedno društvo! Božje carstvo na zemlji! To nisu samo želje već ideologija, delovanje, koncepcije. Nesvesno saosećanje još nije spremno za realizaciju. Kao obična instinktivna želja. - Zar može biti sreće na račun nesreće drugih?- Ja savršeno jasno vidim da ste smislili da uništite čovečanstvo dobrim delima. Jas am savršeno spokojan za vas i za sebe, a tim vise i za čovečanstvo. Zato što vi nećete ništa postići. U najboljem slučaju, dobićete Nobelovu nagradu. Ili ćete pre dobiti nešto sasvim besmisleno, nešto na šta niste ni pomislili. Na primer, telefon… Sanjaš o jednom, a dobiješ nešto sasvim drugo. Ja vas razumem. Teško detinjstvo, okolina… ali nemojte se zanositi, ja vam neću oprostiti.
“Merin mu je češće telefonirala i slala mailove,
pretvarajući se da želi da vidi kako je. Ili je možda zaista mislila da to radi
zbog toga. Li nije potcenjivao sklonost prosečnih ljudi da zavaravaju sami sebe
u vezi sa sopstvenim namerama.”
“Samo đavo voli ljudska bića onakva kakva ona jesu i raduje
se njihovim lukavim prevarama, besramnoj radoznalosti, nedostatku samokontrole,
njihovom porivu da prekrše pravila i spremnosti da prodaju svoju besmrtnu dušu
za jedan kres. Đavo zna da samo oni hrabri, koji rizikuju dušu zbog ljubavi –
imaju pravo na dušu, čak i ako Bog ne misli tako.”
“Ti i tvoj magični svet. Kres može samo da bude kres. Ne
mora biti transcendentalno iskustvo koje će ti izmeniti život.”
“Ig se delimično sežao onoga što mu se dogodilo dok je bio
ispod površine vode. Ono što mu se urezalo u pamćenje je potmula, zagušujuća
buka i vrtlog koji ga je vukao nadole. Imao je osećaj da je upao u strahotnu
bujicu izgubljenih duša i da je, lišen svakog postojećeg poretka, prognan sa zemlje
nazad u prvobitni haos. Bio je prestravljen pomišlju da nas to čeka nakon
smrti. Bio mu je oduzet ne samo život već i bog, ideja boga, nada, razum,
verovanje da se stvari dešavaju s razlogom, da uzrok prethodi posledici.”
